Удружење грађана

Омладинско еколошко удружење "Наша Љубовија"

Удружење грађана Омладинско еколошко удружење "Наша Љубовија" основано је као нестраначко, невладино и непрофитно удружење засновано на слободи удруживања грађана Републике Србије, ради остваривања циљева у области омладинске политике, изградњe партнерства између цивилног, jaвног и бизнис сектора кроз јачање грађанског активизма, регионалне и међународне сарадње, неформалне едукације, заштите животне средине, заштите еколошких људских права и едукација о праву на здраву животну средину и заштити тог права и промовисања туризма.

Донацијом Фонда за отворено друштво из Београда, а уз стручну помоћ Еколошког центра Станиште из Вршца, Омладинско еколошко удружење "Наша Љубовија" започело је израду Стратегије заштите животне средине по методологији Зелене Агенде.
Општина Љубовија препознала је значај овог документа и пружила логистичку подршку за израду Стратегије.

Један од значајних проблема у области заштите животне средине у Србији је мали број локалних самоуправа које су спровеле реформу локалне политике – усвојиле Локални еколошки акциони план - ЛЕАП (у општини Љубовија ЛЕАП је истекао 2012.године, а акциони план остварен је око 70%) или започеле процес његове израде, заштиту животне средине институционализовале кроз оснивање општинског Фонда, увеле економске инструменте финансирања програма заштите.
"Зелена агенда" је модел грађанске иницијативе који може допринети побољшању стања, нарочито у мањим и економски неразвијеним општинама.
Истоимени пројекат се од половине 2008. године спроводи у 20 локалних заједница у 5 држава западног Балкана, а у Србији су то Вршац, Пландиште, Бела Црква, Књажевац и Сремска Митровица, под покровитељством Министарства иностраних послова Холандије.

ШТА ЈЕ ЗЕЛЕНА АГЕНДА?

Зелена агенда је адаптација концепта Локалне агенде 21, која је уведена на Конференцији УН у Рио де Жанеиру 1992. године. Њене методе су сличне, али је по обиму нешто умањена и усмерена више ка промовисању и одржавању вредности локалне животне средине.
Концепт Зелене агенде је први пут развијен у Румунији од стране холандске организације Milieukontakt international. До сада се Зелена агенда спроводила у Румунији, Молдавији, Русији и Хрватској, а од скоро је започета у Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Македонији, Црној Гори, Киргизији и Србији.
Архуска конвенција, прихваћена 1998. године, својеврсни је правни оквир за процес Зелене агенде. Ова међународна конвенција прописује приступ информацијама о животној средини, учешће у доношењу одлука и приступ правосуђу у питањима заштите животне средине.

Зелена агенда је отворен демократски процес укључивања еколошких удружења грађана, локалних и регионалних власти, пословног сектора у израду стратегије одрживог развоја, по принципу "одоздо нагоре", са циљем дијалога и договора око важних питања заштите животне средине, за премошћавање разлика између садашње ситуације, трендова и жељене будућности (визије заједнице).
То је од почетка до краја партиципативни начин бављења локалним проблемима, решењима, могућностима и претњама животној средини. Зелена агенда има двоструки циљ – с једне стране то је процес заједничког учешћа, сарадње и договора свих актера локалне заједнице, а са друге важан је и резултат – локални акциони план за побољшање квалитета локалног живота промоцијом одрживог развоја.
Зелена агенда даје рационална и економски одржива решења за проблеме заштите животне средине и афирмише позитивне вредности, које постају део званичне политике општина у којима се спроводи, без обзира на тренутну политичку вољу.
На тај начин се омогућава континуитет решавања проблема, а онемогућава прекид позитивних процеса сменом локалне власти. Документ је важан услов међународних интеграција, јер је показатељ демократичности одлучивања и локалне политике у области заштите животне средине.

За разлику од неких стратегија чије иницирање увек започиње локална самоуправа, Зелену агенду увек иницирају локалне невладине организације (НВО) или удружења грађана.
НВО почињу и координишу процес успостављањем радних група у својим заједницама. Радне групе су тематски различите (вода, ваздух, културно наслеђе, природне вредности, пољопривреда, екотуризам, еколошка свест) и сачињавају их сви главни локални актери (stakeholders) – удружења грађана, представници предузећа, установа и институција, локалних власти итд.
Задатак радних група је да путем договора дефинишу стратегију локалног одрживог развоја током серије састанака, уз консултације и активно учешће јавности и започну са имплементацијом конкретних активности и пројеката за унапређење квалитета живота у заједници.
Резултати рада радних група се сакупљају у један завршни документ – Зелену агенду, коју усваја локална скупштина и тада она постаје део званичне локалне политике.
Зелена агенда даје оквир са 17 аналитичких корака подељених у 5 фаза. Они имају битну улогу при откривању сложених односа између животне средине и развоја, па тако помажу учесницима у одлуци о приоритетним питањима која ће се обрадити у завршном документу.
Најбољи резултати се постижу комбинацијом партиципативног процеса са аналитичким корацима што обезбеђује подршку заједнице у квалитетном бављењу битним локалним питањима. Учесници у процесу доношења Зелене агенде су цивилни сектор (локална еколошка удружења грађана), економски сектор (представници предузећа) и локална самоуправа (представници власти и установа).
Иако процес Зелене агенде започињу НВО, учешће локалне самоуправе је неопходно. Најбоље време за почетак процеса Зелене агенде је одмах после локалних избора или након успостављања нове локалне власти.
То представља својеврсни изазов јавног поверења и потврду да је локална власт заиста заинтересована за мишљење грађана, да ли је приступачна и спремна да саслуша, као и да ли је вољна и способна да учини оно што грађани препоручују.

  • ФАЗА 1 - ИНИЦИРАЊЕ И ПРИПРЕМА ПРОЦЕСА (кораци 1 и 2, трајање 2 месеца)
    Идентификација актера, прикупљање података, припрема, први састанак актера;
  • ФАЗА 2 - ПРИПРЕМА РАДА У ЗАЈЕДНИЦАМА (кораци 3 и 4, трајање 2 месеца)
    Формирање радних група, организација рада, анализа докумената;
  • ФАЗА 3 - ДЕТАЉНА АНАЛИЗА КЉУЧНИХ ПИТАЊА (кораци 5 – 11, трајање 4 месеца)
    Прикупљање информација, обрада и анализа, трендови, утицај трендова, проблеми, приоритети, потенцијали и могућности, све из угла анализе вредности заједнице;
  • ФАЗА 4 - СИНТЕЗА И ПЛАНИРАЊЕ (кораци 12 – 16, трајање 4 месеца)
    Дефиниција визије и стратешке оријентације плана, писање документа, јавне расправе, ревизија, усвајање у локалној скупштини;
  • ФАЗА 5 - ПОСМАТРАЊЕ И ПРАЋЕЊЕ (корак 17, трајање 2 године)
    Имплементација планова и стратегија Зелене агенде, мониторинг и евалуација, корективне мере.



Омладинско еколошко удружење "Наша Љубовија" активно је укључено у пројекат "Мудро коришћење заједничких ресурса - пут ка одрживости прекограничног региона Србија/БиХ"

Унија еколога UNECO из Београда, и Центар за околишно одрживи развој, из Сарајева, започели су 1. децембра 2012. релизацију пројекта "Мудро коришћење заједничких природних ресурса – пут ка одрживости прекограничног региона Србија/БиХ".
Циљеви пројекта су у складу са решавањем највећих проблема животне средине у овој регији – јачање капацитета локалне самоуправе у области управљања природним ресурсима, примене стратешких докумената и спровођења релевантних закона, креирање стратешког приступа заштити и коришћењу природних ресурса на локалном нивоу и унапређење међусобне сарадње и комуникације међу свим заинтересованим странама у региону, посебно између организација цивилног друштва и локалних власти.
Главни корисници пројектних резултата требало би да буду локалне власти у шест општина прекограничног региона – три у Србији (Богатић, Љубовија, Мали Зворник) и три у Босни и Херцеговини (Бијељина, Зворник и Братунац).
Уз њих, користи ће имати и сва јавна комунална предузећа која се баве шумским и водним ресурсима као и организације цивилног друштва које раде на територији поменутих општина.

Општи циљ пројекта је допринос одрживом развоју прекограничног региона Србије и БиХ који ће се остварити кроз подстицање сарадње у интегрисаном управљању природним ресурсима у сливу реке Дрине.
Овај циљ је у складу са политиком одрживог развоја коју заговара Европска унија, чији се носећи принцип – одрживо коришћење природних ресурса, налази и у Националној стратегији одрживог развоја Републике Србије као и Националног еколошког акционог плана БиХ.
Стратешки приступ планирању употребе и заштите природних ресурса успоставиће равнотежу између овде две супротстављене активности. Таква поставка ствари би требало да доведе до дугорочног социо - економског развоја регије и локалног становништва, које ће добити услове да користи природна богатства на начин који неће реметити њихово коришћење ни од стране будућих генерација.
Специфични циљеви који су комплементарни са општим, и који ће бити постигнути кроз пројектне активности јесу повећање капацитета локалних власти у управљању животном средином, подстицање прекограничних партнерстава кроз развој заједничких активности за ефикасно коришћење природних ресурса и подизање нивоа свести локалних заједница о проблемима животне средине.

Активности којима ће бити остварени циљеви су подељене у неколико области. Анализа и мобилизација заинтересованих страна ће бити изведена у циљу идентификовања потреба, потенцијала и капацитета за учествовањем у управљању стањем животне средине у пограничном региону.
Кроз организацију едукативних радионица о управљању интегралним ресурсима, анализама стања животне средине и учешћу јавности у решавању сличних проблема, постићи ће се јачање капацитета локалних актера.
Као централна активност пројекта издваја се развој акционог плана мудрог коришћења и заштите природних ресурса која ће се одвијати у неколико фаза – прикупљање и анализа података о потенцијалу природних ресурса у региону, стварање базе података у географско - информационом систему (ГИС) и на крају израда акционог плана од стране стручњака на основу прикупљених и обрађених података.
Током читавог процеса имплементације пројекта веома важну улогу ће имати промоција остварених резултата и дисеминација информација свим групама које могу имати користи од пројектних активности.


Опширније на:http://www.greening.rs/index.html